Uporabne vsebine

Kao i verovatno svaka nova mama, nadala sam se da ću se preko noći rešiti kilograma stečenih tokom trudnoće. Nažalost, nije išlo tako brzo i nisam mogla ni da zakopčam stare pantalone. Ali, pre ili kasnije, polako sam počela da se vraćam na svoju težinu i desilo se nešto što nisam očekivala.  

Bila sam čvrsto uverena da ću moći da obučem stare pantalone šest nedelja nakon porođaja. Verovala sam da ću otići kod ginekologa na prvi pregled u staroj odeći. Pa, naravno da se to nije ostvarilo i jednostavno sam morala da nosim odeću za trudnice. 

Moram da priznam da se nisam opterećivala kilogramima 24 sata dnevno. Nisam imala vremena dok sam se brinula o bebi ... Dobila sam 14 kilograma tokom trudnoće i verovala sam da ću izgubiti jednu, dve, tri jer sam sve vreme dojila i nisam imala prekomerni apetit. O da, jela sam, ali poput ptice, vrlo malo... kad sam mogla. Naravno, znam da ovo nije bilo u redu, ali kada je bilo toliko novih obaveza, sedenje za stolom i uživanje u obroku, bili su na dnu moje liste. 

Osam meseci nakon porođaja počela sam da primećujem vitku građu. Wow, ovako sam izgledala kao tinejdžer (inače, svako oko ima svog slikara - stomak više nije bio zaobljen, a celulit je ostao, ali šta sad). Kilogrami su se topili i topili. Bez dijete. Kretala sam se, šetala sa dečijim kolicima pola sata sat. Svidela sam se sama sebi. '' Da li je lepo videti svoje telo posle porođaja? '' Čudno je, bez rastegnute kože i strija. Svidelo mi se, svidelo mi se i kad sam se pogledala u ogledalo. 

Suprug me je upozorio da takav prekomerni gubitak kilograma možda i nije najzdraviji. Moguće je da je razlog brzom gubitku kilograma moj sin, koji mi je stalno „visio“ na grudima? Možda sve to jednostavno nije zdravo... Poslušala sam ga i otišla na preglede i testiranja kod lekara. Hm, bio je u pravu. I to kako je bio u pravu! Dobro da je pomislio na to. Naime, otkrili su da mi štitna žlezda ne radi kako treba. Shvatila sam da imam još nekoliko simptoma koji ukazuju na to, ali nisam bila oprezna. Ne želim da znam šta je moglo da se dogodi da sam otišla prekasno kod lekara…

Usledilo je uzimanje lekova, a istovremeno sam počela sebi da pravim redovne i izbalansirane obroke. Vreme koje sam koristila da nahranim sina, proporcionalno sam počela da koristim i za sebe. Počela sam da pripremam ukusna jela. Njami! Iz naše kuhinje je toliko opojno mirisalo da je jednog dana komšinica pokucala na vrata. Pitala me je za recept. Hahahaha ... Mene, koja nisam baš najspretniji kuvar. 

Ipak, moja borba je bila takva, da sam morala prestati da gubim kilograme. I da, posvetila sam se sebi (jer sam se poprilično zanemarila) i svom zdravlju. Onog trenutka kada sam postala mama, sebi više nisam bila važna. Ali sam bila potrebna bebi. Bila mu je potrebna majka koja će imati snage i energije. Majka koja će biti odgovorna, koja će se brinuti i o sebi. Kilogrami su se vratili, a sa njima i zdravlje, a nakon nekog vremena uspela sam da završim terapiju i prestanem da je pijem. Bila mi je to sjajna lekcija, da nije važno da li nosim pantalone veličine 36 ili 40, već́ da sam zdrava. Zahvalna sam svom suprugu, koji me je opomenuo, da blagovremeno potražim medicinsku pomoć. 

Sada, posle nekoliko godina, volim se i sa nekoliko kilograma više. Mogu da uradim bilo šta. Puna sam energije i mogu ići u korak sa tempom odrastanja svog sina.

Photo by Karolina Grabowska from Pexels

Autor: N.K.