Uporabne vsebine

U rukama sam dobila gologlavog sina i kosa mu je u početku rasla vrlo, vrlo polako. Pre prvog rođendana bio je pravi čuperko, pa sam odlučila da ga prvi put odvedem kod frizera. Da li je misija bila uspešna? 

Nekako nisam mogla da zamislim kako će moj sin mirno sedeti i biti u stanju da se ošiša kod frizera. Ravnomerno? Oko ušiju? Da li će to uopšte biti izvodljivo? Za bebu koja je usvojila sedenje i počela sa prvim pokušajima puzanja, ovo je bilo poput ringišpila. Sve vreme ga je ringišpil vozio… A kada frizera nije mogao da zagrli rukama, grlio bi ga nogama. Kada bi mu prišao makazama, on bi zurio ispred sebe i strpljivo čekao?! U glavi sam stvorila najcrnji scenario: njegov plač, utrnulost u rukama i vrištanje, moj nemir, nemoć pred utehom, traženje pomoći od frizera, izvinjenje... Znam da je trebalo ranije da ga dovedem u frizerski salon da ga upoznajem sa okolinom i frizerom, ali jednostavno to nisam uradila. Bila sam sama kod frizera samo jednom nakon porođaja i tada sam odvojila vreme za sebe, bez bebe. Takođe nisam proučavala koji je frizer najbolji za decu, koji je najprijateljskiji, koji ima pravi pristup... Odabrala sam onoga koji je imao salon najbliži kući. Zašto? Jer sam zamišljala da ćemo je posle nekoliko minuta brzo krenuti kući u suzama i da ću u kolicima šetati mog sina po naselju. Još uvek sam se brinula šta će drugi misliti. Šta će misliti prolaznici koji vide uspaničenu majku kako „beži“ kući sa detetom koje vrišti?! Pa, danas na to ne bih obraćala pažnju, ali prošlo je dosta godina otkako sam ovo shvatila ... 

Napeta (što možda baš i nije najbolje polazište ako želite da dete upoznate sa nečim novim), otvorila sam vrata frizerskog salona. Prvi koraci prošli su potpuno mirno. Ultra ljubazni frizer sa izuzetno snažnim osećajem za decu, polako je upoznao mog sina, rekao mu nešto, a on mu se nasmejao. Zatim je privukao veliku, ali zaista veliku stolicu u obliku automobila. Gle čuda! Moj sin je počeo da ciči i vrišti od radosti. Kada sam ga postavila u sedište, odmah je počeo da vozi. Frizer mu je takođe pokazao makaze i improvizovao šta će raditi. To ga nije zanimalo. Na raspolaganju je imao automobil sa trubom i volanom. 

I počeo je... Polako i pažljivo ga je šišao. Nisu mu smetale sitne dlake koje su mu padale na lice. Stajala sam pored njega i samo ga posmatrala. Čekala sam iznenadni prekid, čekala, čekala ... Na licu mi je bio ogroman osmeh, ali skrivala sam ga u velikom iščekivanju katastrofe. Jedan, dva tri poteza makazama. Bez suza! Wow! Kada se pogledao u ogledalo, svidelo mu se. 

Imala sam malo više problema kada je bilo vreme da mu obučem jaknu i oprostim se. Ali frizer mi je rekao da ga pustim da se još malo igra. Ostali smo, jer nije bilo gužve i nikome nismo smetali... Pratila sam njegov savet, a moj sin se polako umorio i zaželeo se mog krila. Iiiiii ... 

Poseta frizeru prošla je potpuno neočekivano - bez stresa i u dobrom raspoloženju. Mnogo puta sam predvidela da će se nešto loše dogoditi unapred, ali na kraju sam uvek bila pozitivno iznenađena. 

Da, naravno da sam njegov prvi pramen kose sačuvala u bebi albumu i pored njega tačno opisala kako je prošla prva frizura. Čak sam ga i slikala iz svih uglova, tako da nikada nećemo zaboraviti njegovu prvu modernu dečačku frizuru. 

Autor: N.K.