Uporabne vsebine

Došao je dan kada sam se i ja morala oprostiti od porodiljskog odsustva, celodnevnog „crtanja“ i „dečijih kolica“. Iako mi je bilo slomljeno srce kako će 11-mesečni dečak provesti ceo dan bez mene, uvod u vrtić́ je bio potpuno bez suza i bez stresa, za mene, naravno, jer je njemu ionako bilo super, iz razloga što je bilo i druge dece kao i dve vaspitačice koje su o njemu vodile računa i bile vrlo nežne i pažljive. 

Uvod smo započeli u oktobru, kada je grupa u vrtiću već́ bila formirana i deca su se poznavala. Bila sam zabrinuta kako će ga prihvatiti u svoje redove, pogotovo jer još uvek nije hodao. Izuzetno je vešt bio u puzanju, dolazio je s jednog kraja sobe na drugi strašnom brzinom, ustajući pored ormara, polica i stolova i uveravajući se da je došao do željene igračke. Nisam imala pojma kako će se snaći. Da li će ga vaspitačice nositi, voziti ga okolo u kolicima? Ubrzo sam dobila odgovore na sva pitanja. 

S anksioznošću u srcu, jer nećemo provoditi dane zajedno od jutra do mraka, u vrtić smo stigli neposredno pre doručka. Primila nas je ljubazna vaspitačica, koja se mom sinu obratila i on joj je odmah otišao u zagrljaj. Sela sam u ugao prostorije za igranje i pustila je da se kreće kroz vrtić́. Mlečni griz, koji je bio tog jutra, bio je pobeda. Napunio je stomak, uz pomoć vaspitača. Ustvari, njoj su sva deca asistenti. Hodali su od jednog do drugog i svi su samo otvorili usta poput ptičica. Bili su veoma organizovani i ostavili su zaista sjajan utisak na mene. Nije bilo zalivanja, jer su deca često jela gustu hranu. Hihihi... Onda me se setio i dopuzao do mene. Očigledno je morao da se uveri da sam još uvek tu, da ga nisam napustila. Nije dugo ostao sa mnom jer je na drugom mestu čuo zanimljive zvukove iz slikovnice i već je u svom stilu otišao. Plašila sam se da ga neko ne nagazi, što se naravno nije dogodilo. Svi su bili pažljivi prema njemu. Oko deset sati otišli ​​su na ograđenu terasu u kojoj se nalazila igraonica. Obukli su jakne, a mališani su u papučama izašli na svež vazduh. Vrh! I moj je. Rekli su da imaju kolica u jaslicama ako i kada odu na igralište, ali da su uglavnom na početku ovde na terasi i čekaju da svi mališani prohodaju. Ništa im nije nedostajalo, jer su imali i igračke napolju, a primetili su bager i kamion kako obaraju kuću nasuprot vrtića. Ovo poslednje im je bilo najzanimljivije. Pre spavanja završili smo prvi dan posete vrtiću. Bio je veoma umoran, pun novih utisaka, pa je jedva čekao svoj krevet. Sutradan sam ga ostavila samog i došla po njega posle ručka. Ovde je malo zapelo, jer su na meniju imali supu od povrća koja se nije sviđala našem mališanu. Našla sam ga kako gricka hleb. Podsetila sam vaspitača na našeg izbirljivog gospodina da nije ljubitelj ni povrća ni voća, ali da neće biti gladan ako mu bude na raspolaganju još nešto. 

Trećeg dana ostavila sam sina da odspava sa svojim vršnjacima. Sumnjala sam da će zaspati kao što je navikao da zaspi dok sam ga dojila i dok je stezao svoju malu plišanu pandu. Dojenje je nestalo, šta sad? Hm... Nestrpljivo sam držala telefon u rukama i čekala da me vaspitačica pozove da dođem po njega, jer je plakao. Čekala sam i čekala... do 14:30h, kada me je obavestila da je pospani čovek zaspao i da nije vikao: „Mama, mama...“ Brinula sam se kako će zaspati bez mene na krevetu, a on je bio pospan već tokom ručka. Tada je uplovio u svet snova, pa su ga oni samo prebacili u krevetić. Očigledno je bio veoma aktivan u vrtiću... Toliko o tome da nikad ne zaspi bez dojenja. Kada sam došla po njega, toliko se oduševio da mi se ugurao u krilo i nije me pustio tog popodneva. Sledećih nekoliko dana dovodila sam ga ujutro i brzo se opraštala od njega. Ponekad se malo rastuži i oči mu se napune suzama, ali čim zađem iza ugla, već bi bilo zanimljivije ono šta se događa u igraonici. Nije bilo vremena za krokodilske suze. 

Uvod u vrtić odvijao se, dakle, vrlo sporo, u njegovom i mom ritmu, bez potrebe za brzim odvajanjem. Bili smo navikli na našu rutinu, koja se promenila, ali bez velikih problema. Naše sastajanje bi bilo puno zagrljaja i poljubaca i imali bismo još nekoliko sati do večernjeg odlaska u krevet, što bismo sjajno iskoristili. Ukoliko bi bilo lepo vreme, otišli bi​​smo na obližnje igralište, a ukoliko bi bilo loše, posetili bismo Minicity i ponovo zajedno istražili čitav novi svet.

Autor: N.K.